Rođenje ćerke princa Filipa i princeze Danice, male princeze Marije Karađorđević, u Beogradu petog novembra prošle godine donelo je neopisivu radost ovoj kraljevskoj porodici i čitavom Kraljevskom dvoru. Ponosni deda, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, posetio je sina Filipa, snaju Danicu, unuka Stefana i unuku Mariju u njihovom domu na Zvezdari i fotografisali su se za porodični album, ali i za javnost.
„Svaki porođaj donosi radost, ali znajući da se Karađorđevići ponovo rađaju u našoj otadžbini, to je ono što mi donosi posebnu sreću u srcu. To je ono o čemu sam sanjao u vreme izgnanstva. Uz iskrene čestitke i želje roditeljima za dobro zdravlje, delim veliku radost što sam po drugi put ponosni deda!“ – izjavio je iskreno srećan prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
Da se Karađorđevići opet rađaju u Srbiji istorijski je događaj koji su narod i dvor dugo čekali. Naime, sinovi prestolonaslednika Aleksandra i princa Tomislava sledili su svoje očeve i vratili se u Srbiju. Princ Filip i princ Mihailo oženili su Srpkinje i dobili četvoro dece, čime su oživeli srpsku istoriju i tradiciju.
Sin princa Filipa i princeze Danice, princ Stefan, rođen je 25. februara 2018. godine. Tog dana 49 zvona najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu objavilo je dolazak na svet novog Karađorđevića, kog je krstio patrijarh. Oglasila su se i zvona crkve Svetog Đorđa na Oplencu i manastira Žiče. Tek rođena Marija bila je žensko dete koje je prvo rođeno u vladajućoj grani kraljevske porodice Srbije posle 139 godina. Pre nje rođena je princeza Jelena, ćerka kralja Petra I Karađorđevića.
Nagoveštaj ovih istorijskih događaja dao mi je još 2013. godine sam princ Filip, kada mi je u intervjuu iskreno priznao: „Doći ću da živim u Srbiji. Istorija nas Karađorđeviće obavezuje da budemo uz svoj narod. Vratiću se u Srbiju za stalno. Radim na tome da se oženim, po mogućstvu Srpkinjom.“
Filip je tada imao 31 godinu. Živeo je u Londonu i radio u jednoj uglednoj finansijskoj kompaniji. Tu i tamo družio se sa britanskom kraljevskom porodicom, sa prinčevima Vilijamom i Harijem. Od troje sinova prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije de Glorije, princ Filip je najčešće dolazio u Beograd. Braća Petar i Aleksandar više su voleli da odlaze kod majke u Sevilju.
Filip Karađorđević rođen je u SAD 15. januara 1982. godine. Odrastao je u Londonu. Maturirao je na Kraljevoj školi u Kenterberiju u Engleskoj, diplomirao humanističke nauke na jednom poznatom britanskom univerzitetu i učestvovao u programu na jednom španskom univerzitetu u Madridu. Govori engleski, španski i francuski, a usavršava srpski jezik. Ljubitelj je skejtborda, ronjenja i skijanja na dasci. Interesuju ga slikarstvo, muzika, računari i prirodne nauke.
Ljubav prema umetnosti, a posebno prema slikarstvu, privukla ga je slikarki Danici Milenković iz Pariza, koja je često sa roditeljima, Milanom Ciletom i Bebom Marinković, posećivala Kraljevski dvor na Dedinju. Njihovo venčanje, 8. oktobra 2017. godine, bilo je istorijsko, jer je to, posle udaje princeze Marije za prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i posle dugih devet decenija, bio brak u kraljevskoj porodici sklopljen u Sabornoj crkvi u glavnom gradu Srbije. Venčanje je služio patrijarh srpski Irinej, a kumovi su bili švedska princeza Viktorija i princ Petar Karađorđević.
Ovaj srećan trenutak, kome su prisustvovali građani Srbije i mnogi gosti iz sveta, posle prijema i svečane večere na Kraljevskom dvoru, ulepšala je izjava mladenaca da će živeti i raditi u Srbiji. Prestolonaslednik Aleksandar to je prihvatio sa odobravanjem, kako mi je lično rekao: „Moj sin Filip je mlad i pametan čovek. Ima divnu porodicu i odlučili su da ovde žive u Srbiji. Srećan sam zbog toga. Često nas posećuje sa princezom Danicom i unukom Stefanom, koji nam donosi mnogo radosti. Odlučili su da ne žive sa nama na Kraljevskom dvoru, jer žele svoju nezavisnost.“
Filip i Danica odlučili su da žive običnim životom. Umesto dvora uzeli su stan u gradu. Dobili su sina Stefana, koji je prvi Karađorđević rođen u Srbiji od početka Drugog svetskog rata. Upisali su ga u državni vrtić. Princ i princeza, pored svojih poslova i porodičnih obaveza, posvećeni su očuvanju i negovanju srpske tradicije, kulture i pravoslavne vere. Učestvuju u svim nacionalnim događajima i žele da vrate sjaj srpskoj kruni. Time su stekli simpatije srpskog naroda.
Otkako je proletos od brata Petra Karađorđevića dobio nasledno pravo, princ Filip Karađorđević postao je zvanični naslednik svog oca, prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. A njegov sin Stefan, danas već dečak od šest godina, postao je potencijalni naslednik u srpskoj kraljevskoj porodici. Malog unuka prestolonaslednika Aleksandra roditelji vaspitavaju u srpskom duhu, jer ne treba zaboraviti da su i otac i njegovi sinovi Petar, Aleksandar i Filip bili izgnanici i emigranti.
„Najvažnije nam je da Stefan odrasta u Srbiji, među svojim narodom, da upija mentalitet i svakodnevicu života u Srbiji. Stefan je prvi Karađorđević posle mnogo vremena koji govori srpski kao maternji jezik i to je veoma važno. Trudimo se da ga vodimo svuda sa sobom tokom obilaska Srbije i regiona. Veoma je radoznao i brzo uči“, rekao je jednom prilikom princ Filip Karađorđević.
Srpski narod, monarhisti pre svega, ali i šira javnost, posle rođenja male princeze Marije, koja je ime dobila po svojoj prababi, kraljici Jugoslavije, očekuju da se porodica preseli u Kraljevski dvor na Dedinju. „Tako bi trebalo da bude“, rečeno nam je u srpskoj kraljevskoj porodici Karađorđević.
Uostalom, to je zavet o kome mi je i sam prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević govorio: „Dok sam živeo u Londonu, često sam sanjao Srbiju i naš dom u Beogradu. Sada smo ovde već više od dvadeset godina. Sin Filip se vratio kući. Očekujemo sinove Petra i Aleksandra da dođu u Beograd. Moja supruga i ja smo veoma srećni zbog toga.“
Karađorđevići su, kako piše u njihovom rodoslovu, tokom poslednje tri decenije dobili dvadesetak unučadi, novih članova kraljevske dinastije.
Nova istorija Karađorđevića u Srbiji počinje početkom devedesetih godina, kada se iz Engleske, iz izgnanstva, prvi u otadžbinu vratio kraljević princ Tomislav. Njega je uznemirio raspad SFRJ, građanski rat na prostoru Jugoslavije i stradanje srpskog naroda. Došao je u Beograd, nastanio se na kraljevskom posedu u Topoli i posvetio se borbi za srpsku slogu i jedinstvo.
Posle Tomislava stigao je u Srbiju iz Engleske i njegov bratanac, prestolonaslednik Aleksandar, koji se trajno nastanio u Kraljevskom dvoru, zdanju koje je na Dedinju podigao njegov deda, kralj Aleksandar Karađorđević, a otac kraljevića Tomislava.
Kraljević se oženio 1957. godine u Zalemu (Nemačka) princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Princ Nikola Karađorđević, prvi sin princa Tomislava Karađorđevića, oženio se sa Ljiljanom i sa njom ima ćerku Mariju (1993), kneginju koja živi sa porodicom u Nemačkoj. Potomak princa Tomislava ćerka Katarina ima ćerku Viktoriju (1991).
Posle razvoda 1982. godine kraljević Tomislav oženio se Lindom Meri Boni, koja ga je verno pratila i doselila se sa njim u Srbiju. Danas se princeza Linda bavi srpskim turizmom u okolini Prokuplja. Dobili su dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Princ je umro u julu 2000. godine u Topoli.
Sinovi Tomislava Karađorđevića, Đorđe i Mihailo sledili su svog oca i vratili se u Srbiju. Princ Đorđe je odrastao je na porodičnom imanju u Engleskoj i okruženju svog brata od strica prestolonaslednika Aleksandra i njegovih sinova. Završio je više škole za kompjuterski inženjering, za dizajn i za menadžment, kao i školu za pirotehniku. Živeo je na očevoj plantaži jabuka u Saseksu kod Londona. Radio je kao prodavac, pumpadžija, čuvar, komjuterski op- erater, kao veb-dizajner i programer vatrometa. Sa prijateljima je otvorio dve firme – “Đorđe” i “Karađorđević”.
“Prvi sam od svih potomaka Karađorđevića iz Engleske došao 1989. godine u Srbiju. Jako mi se dopao život sa mojim narodom, koji me cenio i izuzetno poštovao. Odlučio sam da kasnije kad odrastem postanem pravi Srbin. Imao sam želju da ispoštujem zavet mog oca Tomislava, koji mi je govorio da treba da radim za svoj narod” – pričao mi je mladi princ Đorđe kada smo se sreli 2013. godine.
sa ćerkom Natalijom
Tada je princ Đorđe već bio poslovni čovek, trgovao je pirotehnikom i organizovao svečane vatromete. Živeo je sa majkom princezom Lindom i bratom Mihailom u državnoj vili na Senjaku. Priznao mi je da su prodali svoju kuću i plantažu u Saseksu da bi živeli u Srbiji. Pokušao je da ostvari i drugu očevu žeju, da završi Vojnu akademiju u Beogradu, ali su se, kako mi je rekao, čim je primljen na akademiji u to umešale velike sile: “NATO mi je zabranio da budem srpski oficir. Velika Britanija i Zapadna vojna alijansa bunila se zašto sam, kao član kraljevske porodice i državljanin Velike Britanije, odlučio da postanem srpski oficir. Nastao je diplomatski incident, koji je mogao da preraste u politički problem, pa sam odustao od studija“, priznao mi je princ Đorđe Karađorđević.
U međuvremenu, princ Đorđe počeo je da se zabavlja sa gospođicom Felon Rejman. Dovodio ju je više puta u Srbiju i sa njom „odlazio u narod“. Primani su sa poštovanjem i srpskim počastima. Godine 2016. princ Đorđe i karatistkinja Felon Rejman venčali su se građanski u Škotskoj, a pravoslavno, u narodnim nošnjama, naredne godine u crkvi na Oplencu. Nakon crkvenog venčanja upriličen je svadbeni prijem na Belom dvoru, kome je prisustvovalo više od 500 zvanica — članova i prijatelja kraljevske porodice Karađorđević, kao i brojnih uglednih gostiju iz javnog života Srbije i inostranstva. Medeni mesec proveli su u Trebinju, u selu Ivanici na moru i u Dubrovniku. Danas žive u Škotskoj.
I njegov godinu dana mlađi brat, princ Mihailo Karađorđević, nekoliko meseci kasnije oženio se Srpkinjom. Studirao je diplomatiju i međunarodne odnose u Londonu. Bio je sportista, nosilac crnog pojasa u karateu. U Beogradu se zaljubio u Ljubicu Ljubisavljević, farmaceutkinju koju je načinio princezom. Venčali su se 23. oktobra 2016. godine u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, zadužbini kralja Petra I. Venčanju su prisustvovali članovi kraljevske porodice, kao i srpski političari.
Mihailo i Ljubica nastanili su se u Topoli:
„Želeli smo da živimo sa svojim narodom. Preselili smo se iz Beograda u Topolu sa željom da bliže upoznamo mesto koje je moj otac toliko voleo. Topola je bila kolevka moderne srpske države, iz koje su moji preci vodili naš narod. Vremenom smo u ovoj varoši otkrili izvanrednu ljubaznost i velikodušnost Šumadinaca, koji su nas raširenih ruku dočekali i učinili da se brzo osetimo kao kod kuće“, kazao je princ Mihailo Karađorđević.
Mladi princ i princeza u Topoli žive na svom imanju i bave se ozbiljnim poslovima, humanitarnim i nacionalnim radom. Svoje prvo dete, princezu Nataliju, dobili su 26. decembra 2018. godine, a drugo dete, princezu Isidoru, 17. maja 2022. godine. Time su mladi Karađorđevići iz Topole u velikoj meri oživeli srpsku istoriju i tradiciju. Prve čestitke dobili su od princa Filipa i princeze Danice Karađorđević.
Po rodoslovu, prinčevi Đorđe i Mihailo su stričevi princu Filipu, iako su mlađi od njega. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević njihov je brat od strica, tako da su Mihailove i Ljubicine ćerke, mlade princeze, bratanice starešine dinastije Karađorđević.
Dvadeset prvi vek je, može se slobodno reći, vreme obnove i jačanja srpske kraljevske porodice Karađorđević. Krajem prošlog i posebno početkom 21. veka Karađorđevići su, kako piše u njihovom proširenom rodoslovu, dobili dvadesetak unučadi, novih članova kraljevske porodice.
I treći sin kralja Aleksandra i kraljice Marije, kraljević Andrej Karađorđević, ima svoje potomke. Prvo se oženio 1956. godine princezom Kristinom fon Hesen-Kasel, sa kojom je dobio ćerku Mariju Tatjanu (1957) i sina Kristofera (1960). Princeza Tatjana rodila je ćerke Sonju (1992) i Olgu (1995). Sin Kristofer nije imao dece. Druga ćerka, princeza Lavinija, dobila je Nađu (1987), Andreja (1990) i Luku (1990).
U Knetu se kraljević Andrej oženio princezom Kirom Melitom fon Lejningen (1963) i dobio dva sina, Vladimira (1964), kome je sin Kiril preminuo 2001. godine, i Dimitrija Karađorđevića (1965).
Knez Aleksandar Karađorđević iz Pariza imao je petoricu sinova — Dimitrija, Mihajla, Sergeja, Dušana i Nikolu — kao i ćerku Helenu (1963). Princeza Helena rodila je princeze Milenu (1988) i Nastasiju (1991), kao i sina princa Leopolda (1997).
Najviše potomaka ima kneginja Jelisaveta Karađorđević. Iz dva braka dobila je troje dece: ćerke Katarinu (1960) i Kristinu Oksenberg (1962), kao i sina Nikolu Augusta Belfura (1962). Danas kneginja Jelisaveta ima sedam unuka. Ćerka Katarina Oksenberg ima tri ćerke — Indiju (1991), Maju (2001) i Selestu (2003). Sin Nikola ima četiri ćerke — Indiju Lili (2002), Grejs Elizabet (2002), Olimpiju Rouz (2007) i Džordžiju Veroniku (2010).
Kako u rodoslovu srpske kraljevske dinastije nisu upisani svi potomci Karađorđa, pitao sam Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića koliko danas ukupno ima članova porodice u otadžbini i rasejanju.
„Ima nas dosta. Čekamo da dođu kući i nadam se da će ih biti sve više u Srbiji. Ima mesta za sve njih ovde, u Kraljevskom dvoru u Beogradu“, poručio je starešina srpske kraljevske dinastije.
MARKO LOPUŠINA
Autor teksta
heraldički umetnik Kraljevskog dvora Srbije
Leave a Reply